Мала Ана на кућну адресу добила поклон из Лапоније – од Деда Мраза

Новогодишњи и божићни празници асоцирају на даривање, али су и право време за доброчинства и лепе ствари. Један диван догађај десио се ових дана баш у нашем граду, а ми вам радо преносимо прелепу причу која ће за четворогодишњу Ану Вучковић остати незаборавна успомена.

Наиме, мала Ана је у сусрет празницима написала писмо Деда Мразу и замолила га да јој за Нову годину поклони лутку Елсу, коју је и нацртала како би њему било лакше да је пронађе. Са својом мамом Невеном отишла је у Пошту, где су радницама објасниле да треба да пошаљу писмо у Лапонију. Како Пошта тих дана није радила (радници су били у обустави рада), само су могле да купе маркицу, али љубазна радница Весна Петровић залепила је маркицу и лупила чак и печат.

И, гле чуда! Након месец дана, стигла је пошта из Лапоније – од Деда Мраза лично. Било је то прошле суботе, 23. децембра, када је у јутарњим часовима неко позвонио на врата породице Вучковић. Биле су то Весна Петровић и Кристина Кнежевић, запослене у милановачкој пошти, које су тражиле Ану Вучковић јер треба да јој уруче пошту коју је добила од Деда Мраза. Ана је са одушевљењем примила поклон, а осим реквизита уз помоћу којих се заправо може и сама маскирати у Елсу, бојанке и фломастера, добила је и честитку од Деда Мраза, у којој он поручује: Драга Ана, само настави да будеш тако добра девојчица као до сада! Santa Claus и његова дружина желе срећне новогодишње празнике! Хо, хо, хо!

Фотографија из личне архиве

Ана је била пресрећна, а њеној мами је овај догађај измамио и осмех, али и сузе на лице… Јер се заправо ради о једном прелепом гесту запослених у Пошти у Г. Милановцу.

Отишла сам са Аном у Пошту да пошаље то писмо, знајући да то неће стићи у Лапонију, али смо супруг и ја свакако планирали да јој купимо то што је пожелела и ставимо испод новогодишње јелке. Међутим, оно што се десило је свакако вредно помена и нешто што треба да се чује. Наиме, Весна Петровић и Кристина Кнежевић из милановачке Поште, заједно са још неким својим колегама, одлучили су да „вирну“ у Анино писмо Деда Мразу и обрадују је са оним што је пожелела да јој донесе – прича Анина мама Невена и додаје да Ана свакако мисли да је то купио Деда Мраз јер је била добра: – Она је била одушевљена, а ја још више. Сузе су ми кренуле од лепоте овог геста и чињенице да постоје такви људи. Наравно, суштина је гесту, не у поклону, јер труд, љубазност и то каква реакција ових дивних девојака је уследила након Анине предаје писма, је нешто што не знам да ли сам доживела за својих четрдесет година живота.

Ана сада ужива у свом поклону, а ми смо сигурни да ће јој ово бити једна од најлепших успомена из детињства. А ви, читаоци, ако сте сумњали да Деда Мраз постоји – ова прича говори управо супротно – не само да постоји један, већ изгледа постоји више њих!

Т. Раковић

Поштовани читаоци, за наставак текста можете се претплатити и тако помоћи нашем даљем раду!

Претплати се