Др Топаловић: Болесно здравство

– Цео радни век сам провела у милановачком здравству. Знам добро које су му предности и мане. Било је успона и падова, добрих и лоших тренутака. Све је то било скопчано са општом ситуацијом у друштву. Генерално, од када сам почела да радим, па све до пензије, стално смо били у некој кризи. Међутим, наше здравство је увек било пажљиво третирано од стране локалних власти у увек је ишло напред. Некад брже, некад спорије. Зависило је од тога колико је било пара, по оној народној “колико пара толико музике” – стоји на почетку саопштења за јавност одборнице ГГ „Победи и спаси општину Горњи Милановац“ Др Драгице Топаловић, које у наставку преносимо у целости:

Последњих година, међутим, дешава се нешто необично. Улажу се велике паре, тако се бар каже, а резултата нема, или су прилично слаби. Једноставно, нису пропорционални средствима која се улажу. Када ово кажем мислим пре свега на утисак који пацијенти имају и на степен њиховог задовољства услугама које добијају у милановачком здравству.

            Заиста би ми било тешко да набројим на шта ми се све пацијенти свакодневно жале. Најчешће је то, наравно, предуго чекање, избор изабраног лекара, недостатак термина за специјалистички преглед и слично. Има, међутим, нешто што је специфично за Милановац и чега верујем да нема нигде на кугли земаљској. Ради се о томе да сестре контролишу лекаре и да оне одлучју да ли је нешто потребно урадити или не. Навешћу и конкретан пример.

            Приликом превентивног прегледа, лекар опште праксе да да пацијент старији од 60 година уради ПСА маркер при анализи крви, како би проверио простату. То је једна рутинска превентивна анализа која представља стандард за мушкарце старије од 50 година. Међутим, сестра која вади крв тражи од њега да јој покаже извештај лекара специјалисте уролога који је то наложио. Дакле, упут лекара опште праксе контролише сестра у лабораторији. Наравно, њој је то неко наредио да тако ради.

            А шта ово практично значи? Лекар опште праксе треба сваког пацијента прво да пошаље урологу без икаквих анализа (или само са обичном анализом мокраће), па да он одреди шта треба да се уради. Тај пацијент сада треба поново да се јави лекару опште праксе за упут и да поново вади крв. Са добијеним резултатом мора опет да се јави лекару опште праксе и да закаже преглед код уролога. Због овог и оваквог шетања пацијената, који се непотребно више пута јављају лекару опште праксе и неком специјалисти, имамо велика чекања, гужве по ходницима и недостатак термина за заказивање специјалистичких прегледа.

Фотографија из личне архиве

Јасно је да на гужве и чекања утичу различити фактори, али сам убедјена да је лоша организација рада у здравственим установама најважнији. Она утиче и на кварење медјуљудских односа, што у комбинацији са хроничним недостатком лекара, ствара једну веома лошу радну атмосферу. Дом здравља је добио акредитацију, али се у суштини ништа није променило. Он је најбољи пример лоше организације рада и лошег планирања, како материјално-техничких средстава, тако и људских ресурса.

            Лекари Дома здравља су претворени у административне раднике који највећи део свог радног времена троше на куцање на рачунару и на тражење термина за заказивање специјалистичких прегледа. Разговор са пацијентом је постао њихова другоразредна активност. Ништа се не ради на томе да лекар буде стварно лекар и да му се омогући максимална посвећеност пацијенту. То, наравно, подразумева и слободу у раду и једну просту ствар, ДА СЕ ЗНА КО ЈЕ ЛЕКАР, КО МЕДИЦИНСКА СЕСТРА, А КО АДМИНИСТРАТИВНИ РАДНИК!

 др Драгица Топаловић,

одборник СО Г. Милановац (ПСОГМ – Милисав Мирковић)

*Ставови политичких и друштвених групација на страници „Политика“ не изражавају мишљење или став НИП „Таковских новина“, већ искључиво политичких субјеката чија саопштења објављујемо